0

Наташа зна да за злато не марим ја…

И да су ми дража,
у школи –
дечија насмејана лица…
У пољу –
цветови мирисни…
А у шуми –
цвркут распеваних птица…

Она зна да за злато не марим ја…
Прави ми, зато, наруквицу од зелене траве,
јер
траве су здраве,
воле их краве.

Она зна да за злато не марим ја…
Венчић ми плете, зато,
од цветова из школског парка,
са ливадице,
из неког шумарка…

Она зна да за злато не марим ја…
Ал кад
жели са, мном, нешто да дели –
црта ми чудесна бића из маште,
ил на длан ми стави цвет из своје баште…

Док то чини, топли јој осмех
на лицу засија,
А мени, то, баш баш прија!

Advertisements
0

МАСЛАЧАК ОД САРЕ

МАСЛАЧАК ОД САРЕ
НИЈЕ ЗА ПАРЕ!
ДОК ЈОЈ НА ЛИЦУ ОСМЕХ ЦАРУЈЕ,
ОНА ГА ДАРУЈЕ…

ТАД МАЛЕНИ МАСЛАЧАК,
КО НАЈСЈАЈНИЈИ СУНЧЕВ ТРАЧАК,
ОБАСЈА ВАМ ДАН…
И, КО НИЈЕ БИО,
ПОСТАЈЕ НАСМЕЈАН!
И, ЈОШ, ПОЖЕЛИ
С ДРУГИМА ДА ДЕЛИ…
МАКАР СТИХ,
КОЈИ МОЖЕ,
КО МАСЛАЧАК,
ДА ОСВЕТЛИ ПУТ
И УЧИНИ ДА НЕКО,
КО ЈЕ БИО –
НЕ БУДЕ ВИШЕ ЉУТ.

СВЕ У КРУГ, УВЕК, ИДЕ
И СВИ ВИДЕ
И, ЈАСНО, СВИМА БУДЕ,
ШТА СРЕЋНИМ ЧИНИ ЉУДЕ…

Са стране
0
Дошла Јесен!А, мој Дуд сав занесен –

није знао да је пао у сан,

ни да је освануо дан Олује снажне

и да су све стазе нагло постале влажне!

Ал` убрзо му поста јасно –

Све се променило

и ништа више није гласно.

Као да су љути небо и дан

и као да је јутро ведро било само сан…

А Ветар из ината дува.

Тужно, јер Цветове нема ко да чува!

Ни деца да се сете да на птице пазе,

да не одлете..

Па тишина, хладна и мокра међу нас дође.

И џабе и грожђе, зелено и плаво,

кад нам је Сунчев зрак, топли, рекао:“Здраво!“

И баш ми тужно ово време ружно!

И овај кишни дан

и намрштено небо

и увели цвет…

Ал` сетих се, срећом:

Ма, живот је леп!

Никад, Праведнима, туге нису дуге.

После кише, увек цвеће замирише!

А, Сунце се, најпре, насмеје

па засија и почне да греје!

Бранислава Зељковић

0

ЉУБАВ СТАНУЈЕ У СИТНИЦАМА


СВАКО СЕБЕ СТАЛНО ПИТА

ШТА ЈЕ ЉУБАВ, ДА Л` ПОСТОЈИ.
СВАКО, САМО, ЉУБАВ ЧЕКА.
ВРЕМЕ ГУБИ, ДАНЕ БРОЈИ.
 
ЉУБАВ НЕ ЖИВИ У ВИСИНАМА
НИКАД НЕ ЛЕТИ МЕЂУ ПТИЦАМА
И НЕ ТРАЖИ СЕ У ДУБИНАМА
ЉУБАВ СТАНУЈЕ У СИТНИЦАМА
 
СВАКО ВРЕДНО ЗА ЊОМ ТРАГА,
У СНОВИМА, ИЛ` У ЈАВИ.
СВАКО ЧЕСТО МНОГО ЛУТА,
ПО СТО ПУТА ГРЕШКУ ПРАВИ
 
ЉУБАВ НЕ ЖИВИ У ВИСИНАМА.
НИКАД НЕ ЛЕТИ МЕЂУ ПТИЦАМА
И НЕ ТРАЖИ СЕ У ДУБИНАМА
ЉУБАВ СТАНУЈЕ У СИТНИЦАМА.
 
ЉУБАВ ВЕЧНО СВАКО САЊА,
О ЊОЈ МАШТА, ПЕСМЕ ПИШЕ.
ЉУБАВ ЧЕСТО СВАКО ЖЕЛИ,
ЗБОГ ЊЕ ЖИВИ, ЗБОГ ЊЕ ДИШЕ.
 
ЉУБАВ НЕ ЖИВИ У ВИСИНАМА.
НИКАД НЕ ЛЕТИ МЕЂУ ПТИЦАМА,
И НЕ ТРАЖИ СЕ У ДУБИНАМА.
ЉУБАВ СТАНУЈЕ У СИТНИЦАМА!