Била једна Ала…
Појела је хлеб
и рекла је: „Хвала!“
Отишла је негде.
Нико не зна где.
Вратила се после
и појела све!
Та, чудна Ала,
стварно ми се допала.
Ма то и није била Ала,
већ мала КОала!
Сара Гавриловић, I – 3
(П.С. Хвала, мало, и тати!)
За маме и све друге даме…
У облику срца венац
Венац направљен од срца за оне који су у љубави и славе на Дан заљубљених! Деца …
Глина срце за бојење
Овде смо користили за сушење ваздуха моделирање глине. Моје учешће у процесу био је врло мали – Само сам …
3Д папир срце
Овај 3Д срце је и веома импресиван и лако направити. Мораћете боје штампача и папир …
Свеет Хеартс
Пожурио сам да се слика о њима када су добили спреман … јер пола сата касније …
Укусна јагода, уместо срца 🙂
Мораћете парче картона папира за базу, 10 листова папира у боји и ПВА …
Папир трака ЉУБАВ пуж
ЉУБАВ пуж лако направити пужеве са срцима Да би овај пуж ћете …
Жбунаста Валентине срца
Да ли сте приметили да су најспектакуларније ствари су врло једноставне. Ива, дари и Виара из …
Принтс разгледнице
Лако, прилично продуктивни и пријатно занимање, како за мале и веће децу. Постоји неколико мана …….
Папир гатара Оригами срце
Срце, направљена од 18 папирних гатара оригамис – леп поклон за љубављу особе! Ми …
Хајде да се налепница Кувар за маму
Баците поглед на предивном кувар Дени направљена за мамом! Пошто нису сви тако добро …
Дан мајки ЗАКЛАДКУ
Ако твоја мама воли читање, обележивач може бити леп поклон за њу. Можете га одштампати …
Дан мајки ПОКЛОН
Радислава Калмусхки из Русе нам је послао још један Дан мајки поклон идеја – Луцки Бамбоо Ви …
Пицтуре Перфецт РАМОВИ
Овде су две нове идеје за Дан мајки поклоне. Рад оквир је направљен од КРОКОТАК, а …
Спремни за Дан жена
Ми смо већ припремили цвеће за сутра. Украшен смо сваки саксија са посебним етикетом са срцем …
Со Тесто НАКИТ
Накит направљен са пуно љубави и инспирације децу на радионици вештина на Христо …
Поклон ИДЕЈА
Тхесе су поклони од стране трећих разреда госпође Катиа Траикова из школе 176 у селу Негован, …
Поклон за маму
Идеја и лепе фотографије ове огрлице припадају Билиана Гетзова.Можете погледати кроз њу …
Букет за маму
Лако и лепе цвеће картице за маму.Исећи 9 кругове у различитим бојама – 3 кругови у …
Тоалет ролне Спринг Фловер
Једноставан цвет за своју децу до боја. Мораћете 4 празне тоалет ролне. Склопите три …
Дан мајки ПОЗИВ
У последњих сати пред Дан мајки овде је свеже занат идеја из Малог лава групе у …
И ❤ маму са ПИССЛА перле
Ово је брз занат идеја за оне који имају ПИССЛА перле. Иако их имамо више …
ПОКЛОН за МОМ
Хајде да направимо поклон за маму са другом једноставан и забаван идеје из стваралаштва. Да би децу „…
Тхрее Литтле ЦЛАИ ПОКЛОНИ
Људи су често ме питали где да пронађе прави глину у Софији .. наш је из Керамит, али ја …
И ЛОВЕ ИОУ МОМ Разгледница
Тхис је картица за маму – једноставан колаж за млађу децу.Одштампајте шаблон, …
Пластична боца Сновдропс
Тхис година немамо никакве реалне сновдропс јер је то наш први пролећни са предњим вртом сам …
Најбоља мама СЕРТИФИКАТ
Најбоља мама СЕРТИФИКАТ.Награђени на ………………………………………….. Званично призната као најбоља мама свако дете икада имао! Мајка …
МАМА картица
Овај цхеефул хармоника картица је направљена за Дан мајки.Штампање црно-бели цртеж из ОВДЕ. Исећи …
Дан мајки Принтаблес
Померите се надоле да бисте видели све документе. Кликните на слику за увећање и штампање.
Папир букет за Дан мајки
Мајчин дан је близу. То је букет који смо направили од А4 лист папира те …
МЕДАЉА за маму
Свака мама захвални ову медаљу од стране њеног вољеног детета … чак и ако је направљен од папира Иоу …
Бад Памук ЦВЕЋЕ
Овај занат је веома лак и погодан за млађу децу. Центар ових цветова је од …
ГЛОССИ МАГАЗИН Цвеће
Ови папир цвеће направити прелепе картице за Дан мајки или неког од пролећних празника.Мораћете …
Папир зумбули
Дозволите нам да представимо наш лист хиацинтс – они су лако довољно за децу, да би као …
Хандпринт картица
Овај мали отисак картица ће загрејати срце сваког мајке. Исећи неколико цвеће, правоугаоник и …
ПАКЕТИ за маму
Ево креативан начин да букет са вашим дететом. Мораћете зелени лист штампача …
ТУЛИПС за маму
Шарене букет папир за маму. Ако се припреме два комада папира и показати децу како …
ДУГМЕ Сад
Питате се шта да радим са тастерима остатком? Ми никада имао срца да их избаци … шта …
Јаје Цартон ЦВЕЋЕ
Да би ово цвеће, мораћете боји папира и пластичне сламке за стабљике. Обојен и …
Фловербед КАРТИЦА
Не брините – ово картица није тешко да уопште – али то је веома импресивно. Када …
КАРТИЦЕ
Неки више од Међународни дан жена картицама смо направили јуче. Док сам правио ручне картице …
Како се постиже емоционална зрелост детета?
Важно је да дете стекне своју самосталност у породици што значи да треба да зна да се самостално обуче, сложи своје ствари, “затегне” кревет, обави хигијенске навике, спава у засебној соби или кревету.
Родитељи би требало да му дају једноставне налоге типа одласка у оближње продавнице и куповине два-три артикла (хлеб, млеко, новине). Са шест-седам година већ би требало самостално да се тушира, везује пертле, чешља. Уколико је несамостално то је већ заједнички проблем родитеља и детета који би требало на време решавати.
На стицање емотивне зрелости позитивно утиче ранији полазак у вртић (између треће и четврте године) јер се тада одвајају од примарне породице, стичу самосталност и предзнање из различитих области, формирају културне и хигијенске навике. Показало се да деца која су похађала вртић постижу боље резултате у школи јер боље памте, мисле и лакше се адаптирају и прихватају промене, слободније комуницирају, имају реалистичнији однос према ауторитету.
Маријана Петровић, специјалиста мед.психологије
Шаљиви задаци. Пријатно!
Родитељи и учитељица, опет, на заједничком задатку – ОДЕЉЕНСКА СЛОВАРИЦА! (07. фебруар 2014.)
Родитељи и учитељица на заједничком задатку – УРЕЂЕЊЕ УЧИОНИЦЕ! (09, 10. и 11. јануар 2014. год.)
ТРОЛ
Једном давно, у једној пећини, живео је један веееелики Трол.
Он је био страааашно гладан, па је кренуо у шуму, да нађе храну.
У једном жбуну, угледао је нешто бодљикаво и…то га убоде!
Једна девојчица, која је видела да се Трол убо на трн, сажалила се на њега, па му је трн извадила.
Трол је био тоoooлико срећан!
Анђела Цветиновић I – 3
Preuzeto sa: Riznica zlatnih ideja
Vreme je za radne navike
Kojom brzinom će dete da stekne radne navike kad pođe u školu zavisi, pre svega, od vas i vašeg ponašanja. One se, naime, «naslanjaju» na higijenske, koje je dete steklo u predškolskom periodu.
Najčešći pokazatelji fizičke, psihičke ili emotivne zrelosti deteta, potrebni za polazak u školu su: dete neposredno pre škole ume da pravilno koristi sve glasove, mlečni zubi su ili zamenjeni ili je zamena u toku, ima dobar apetit, ima razvijenu finu motoriku (ume da koristi makaze, ili da se igra sa dugmićima, klikerima…), crta figuru čoveka sa svim elementima, tj. glavom, telom, rukama, nogama i detaljima (oči, nos, usta, uši, kosa), uspeva da drži pažnju 20 minuta na istoj aktivnosti, ume da podnese poraz (na primer, ne plače kada izgubi: “Čoveče ne ljuti se”), može da bude odvojeno od vas više sati ili dana…
Šta je važnije
Upravo su ovi navedeni elementi važniji pokazatelji njegove spremnosti i zrelosti za polazak u školu nego da li ume da čita i piše. Osim toga, ako je dete išlo u vrtić, ono se već naučilo pravilima ponašanja u grupi, ali i savladalo osnovne pojmove potrebne za snalaženje u školskom gradivu. Zato nemojte da insistirate na aktivnostima kao što su čitanje i pisanje, osim u slučajevima kada deca sama pokazuju želju za ovim saznanjima. Naime, može se dogoditi da dete učite čitanju i pisanju na drugačiji način nego što će to da uradi njegova učiteljica, pa će ono morati da se najpre odvikava od vašeg načina, kako bi prihvatilo njen. Takođe, pogrešno je uverenje da će umeće čitanja i pisanja u predškolskom periodu olakšati utvrđivanje radnih navika važnih za školsko učenje.
Sa druge strane, škola će veoma brzo očekivati određene radne navike od vašeg deteta (na primer, da se u školu donese sav potreban pribor a ne da se ponešto i zaboravi, da se na vreme urade domaći zadaci, da se pri dolasku u školu ne zakašnjava…). Kojom brzinom će se ove navike kod deteta uspostaviti zavisi, pre svega, od vas i vašeg ponašanja. Radne navike se «naslanjaju» na higijenske, koje je dete steklo u predškolskom periodu. To su osnovne higijenske navike (kupanje, pranje ruku, zuba, umivanje), ali i urednost (slaganje igračaka ili odeće pre spavanja), kao i navika da se u određenim poslovima pomaže roditeljima…
Pravilne radne navike izgradićete kod deteta ukoliko:
1. Što počneš – to završi
Uvek podstičite dete da svoju aktivnost privede kraju. Jednom kada počne da se igra, crta, pravi vozić, slaže slagalicu, ili slično – ne prekidajte ga. Deca koju roditelji stalno prekidaju (ručak, odlazak na spavanje…), i koja su time prisiljena da istu aktivnost često »seckaju« i ponovo započinju – brzo počnu da se dosađuju i izgube mogućnost za razvoj koncentracije. Radije sačekajte kraj igre, uz obavezno napominjanje da će, na primer, ručak biti gotov za pola sata, pa ga onda najavite za 15 minuta… Ovako dajete vremena detetu da završi igru i vežba svoju pažnju.
2. Samostalnost
Omogućite detetu što više samostalnosti u radu. Uzdržite se od učestvovanja u izradi domaćih zadataka, jer su oni detetova obaveza a ne vaša. Vi budite podrška, ali se direktno uključite u izradu zadatka (to ne znači da ga vi radite!) samo ukoliko dete od vas traži pomoć za nešto što ne razume.
Objasnite mališanu da, kada je već počeo da radi domaći zadatak, sve ostale aktivnosti moraju da sačekaju (gledanje crtanog filma, na primer). Omogućite mu mir, isključite TV, ukoliko je moguće udaljite mlađu braću i sestre. Ne morate sedeti pored njega ili mu “stajati iza leđa”, jer bi ga to učinilo dodatno nervoznim. Ali budite prisutni dok radi, posebno u prvim razredima, dok ne stekne sigurnost u svoje znanje.
3. Plan rada
Napravite satnicu obaveza i aktivnosti za svaki dan, ili detaljan plan rada. Precizirajte vreme za učenje, za izradu domaćih zadataka, ali i za ono što detetu predstavlja zadovoljstvo (igra, treninzi, gledanje crtaća…). Pravilan raspored će uveliko uticati da dete radije počne da uči i sve svoje školske obaveze uradi na vreme, jer je motivisano onim što sledi nakon toga.
INTERVJU – DR. RANKO RAJOVIĆ: REPRODUKTIVNO UČENJE ZA MOZAK NE POSTOJI
„Svi očekujemo previše od škole, pa ako nešto ne bude u redu, onda su nam krivi učitelji. Naravno da nije tako, moramo da krenemo sa stimulacijom još u vrtiću. Teško je kasnije nadoknaditi neke propuste.“
Kakavo je srpsko školstvo? Ili najbolje ili najgore – u zavisnosti od toga sa kim razgovarate. Neki se prvo sete svih onih priča o našim đacima koji „razbijaju“ kada odu u inostranstvo, a neki razočaravajućih rezultata na međunarodnim testiranjima školskog znanja. Jedni misle ne treba ništa menjati, drugi da treba promeniti sve. Treći, da i kad počnemo nešto da menjamo, radimo to na pogrešan način.
O tome kakva je zaista situacija u srpskom školstvu, da li i kako ga treba menjati i jesu li škole jedine odgovorne za nivo dečjeg znanja i intelektualnih sposobnosti, za „Roditelj & dete“ govori dr. Ranko Rajović, izvršni direktor organizacije Mensa Srbije, predsednik svetskog Mensa komiteta za darovitu decu i jedan od tvoraca NTC (Nikola Tesla Centar) sistema učenja.
Razgovarala: Jovana Papan
Kod nas još uvek postoji mišljenje da su deca koja se obrazuju u srpskim školama ispred svojih vršnjaka u zapadnim zemljama, koliko je to realno? Gde su đaci sa ovih prostora, kada je reč o znanju?
I ja sam verovao da su naša deca bolja od svojih vršnjaka, jer sam u Mensi skoro 20 godina. Uvek sam od naših članova slušao priče o tome kako su se lepo snašli, da su među najboljim učenicima ili studentima, imaju dobre poslove. I onda su neke države odlučile da provere svoj obrazovni sistem tako što će učestvovati u međunarodnom testiranju gde će se videti koliko je koji obrazovni sistem bolji ili lošiji. Nažalost, Srbija tu nije dobro prošla, zapravo 2003. godine smo na PISA testu bili među najslabije plasiranim državama iz Evrope. Ti testovi se rade svake 3 godine, a Srbija je relativno malo napredovala 2006. i 2009. godine. Ove godine je ponovo rađen PISA test u preko 70 država sveta (možda i više, nemam zvanične podatke), pa će biti interesantno da vidimo da li smo bar još malo napredovali, kada početkom 2013. godine budu objavljeni rezultati.
Vremena i deca se menjaju, a školski sistem ne. Da li su, i zašto, potrebne promene u načinu na koji škole rade sa decom?
Mislim da je to najvažnije – promeniti način pristupa školi. Ako se malo ozbiljnije pogleda značaj PISA testa, jasno se uočava da je reproduktivno znanje naše dece solidno, ali da je funkcionalno-upotrebno znanje veoma loše. A ono što moramo znati, to je da zapravo postoji direktna veza između funkcionalnog znanja i bruto nacionalnog dohotka. Upravo zbog toga je funkcionlano znanje prioritet za obrazovnu politiku EU, a pošto smo mi među najslabijima u Evropi, onda bih rekao da je funkcionalno znanje za nas dupli prioritet. Jasno je da moramo nešto da menjamo, jer bez značajnih promena nema ni značajnijeg napretka.
Neki školski sistemi su otišli jako daleko sa reformama, npr. skandinavski, ali postoje mnoge nedoumice o stvarnim rezultatima tih promena. Da li treba baš radikalno menjati srpsku školu, i ima li smisla kopirati svaku inovaciju iz inostranstva?
Kopiranje neće pomoći. Mi moramo da prilagodimo naš školski sistem našoj deci, našim običajima, tradiciji, igrama koje naša deca vole, da koristimo ono što nas okružuje i da pomažemo deci da maksimalno razvijaju svoje potencijale.
Zašto je uopšte funkcionalno znanje važno, i šta je uzrok te naše „funkcionalne nepismenosti“?
Ako realno sagledamo školski sistem, on se sporo menja, a pogledajte oko sebe. Države koje se prilagode, lakše će funkcionisati, a ukoliko školujemo decu na zastareo način, koji očigledno ne daje vrhunske rezultate, ne znam šta nas očekuje u budućnosti. Evo, na primer, od 10 najtraženijih zanimanja danas u svetu, ni jedno od tih zanimanja ranije nije ni postojalo! Onda moramo da se upitamo šta naše dete uči, za koje zanimanje ga mi spremamo… Tu je važno da razumemo da je bitno naučiti dete da razmišlja, povezuje i donosi odluke. Ali sa ovim procesom moramo da krenemo mnogo ranije nego što to uobičajeno činimo u Evropi. Deca moraju već u drugoj, trećoj godini da imaju okruženje koje će razviti njihove sposobnosti. Ali, nažalost i tu grešimo, jer imamo puno primera da roditelji iz neznanja daju deci igre koje usporavaju njihov razvoj ili čak oštećuju. Napisali smo i knjigu „IQ deteta, briga roditelja“ kao svojevrstan vodič za roditelje, kako bi u periodu razvoja dece pravili što manje grešaka.
Da li se previše očekuje od same škole? Može li dobar školski sistem da nadomesti nedostatak stimulacije u ranijem dobu?
Svi očekujemo previše od škole, pa ako nešto ne bude u redu, onda su nam krivi učitelji. Naravno da nije tako, moramo da krenemo sa stimulacijom još u vrtiću. Teško je kasnije nadoknaditi neke propuste. Zvanična statistika kaže da je sve više dece sa razvojnim smetnjama, a za to škola nije kriva. Neuroanatomske promene kod te dece su formirane pre škole, ali se neki problemi primete tek kada dete krene u školu, tj. kada dete počne da piše, čita, uči… Onda imamo malo prostora da to ispravimo. Ali moramo i taj mali prostor da iskoristimo, a to zahteva dodatnu edukaciju učitelja i nastavnika, što radimo preko Saveza učitelja Srbije (naš program, NTC sistem učenja, je zvanično akreditovan i sprovodi se u vrtićima i školama koje nas pozovu).
Modernizacija školstva za mnoge znači samo uvođenje savremenih pomagala u nastavu, pre svega računara. Koliko mediji i tehnologija pomažu, a koliko možda čak odmažu razvoju dečjih sposobnosti?
Svakako da pomažu, ali moramo da znamo da preterana upotreba računara kod male dece može da dovede do nekih problema u razvoju. Do pete ili šeste godine moramo da budemo jako oprezni, jer to je period najbržeg razvoja mozga, pa ako radimo nešto što nije fiziološki (npr. kada dete provede u ležećem ili sedećem položaju po 4-5 sati dnevno, gleda u ekran, ne izgovara ni jednu reč za to vreme…) možemo da usporimo ili oštetimo razvoj deteta.
Da li se i koliko NTC program uvodi u školski sistem u Srbiji? Kako deca reaguju na ovaj sistem? Kakva su vaša iskustva i dosadašnji rezultati?
Program se uvodi preko Ministarstva obrazovanja, tj. Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), a sprovodi se u preko 50 škola i vrtića u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Niš, Subotica, Vrbas, Sombor, Kikinda, Šabac, Ruma, Pančevo, Kragujevac, Užice, Čačak, Pirot, Zaječar). Nadam se da ćemo u narednih par godina uspeti da sprovedemo obuku za vaspitače i učitelje u većini gradova Srbije. Rezultati su iznad svakog očekivanja, deca ponovo doživljavaju školu kao omiljeno mesto, imaju osećaj da se igraju, a zapravo sve nauče nekako usput, bez napora. Deo programa su i „Zagonetne priče“, jer je koautor programa naš pisac, Uroš Petrović, a njegov posao je da nauči učitelje/vaspitače da sami sastave pitanja iz aktuelnih lekcija. Po anketama koje smo radili, deca i bukvalno misle da su došla u školu da se igraju. Više detalja o programu ima na sajtu Mense Srbije www.mensa.rs.
Na početku svake školske godine roditelji razmišljaju o tome koje vanškolske aktivnosti još mogu da ponude detetu kako bi mu otvorili različite mogućnosti u budućnosti. Strani jezici, privatni časovi, treninzi… Da li i pretrpan raspored nekada može više da odmogne, nego pomogne razvoju dečjih sposobnosti?
Ambiciozni roditelji moraju da znaju da je za dete najvažnija igra. Pa, ako dete doživljava učenje muzike kao igru, to nije opterećenje. Ako dete voli neki sport i treninge, to nije opterećenje. U školi se vodi računa da dete ne bude opterećeno. Dete tek negde u trećem razredu počinje da oseća otpor prema školi (po anketi koju smo sproveli u 8 škola, a obuhvatili smo 2000 učenika). Jedan deo NTC programa se bavi upravo ovim problemom, jer je neprirodno da dete oseća otpor prema školi, zbog toga što dete zapravo prirodno, instiktivno voli da uči. Ali ne reproduktivno, kako decenijama radimo, jer reproduktivno učenje za mozak ne postoji. Tako uče najprimitivnije vrste, ponove nešto po 100 puta, pa opet zaborave. Ljudski mozak radi na višem nivou, tako da je naš posao da naučimo učitelje i decu kako se aktiviraju skriveni potencijali mozga.
(Intervju objavljen u časopisu „Roditelj & dete“ za septembar 2012. godine)
Укључивање родитеља у интелектуални развој детета
Делотворност учења се значајно увећава кад родитељи стимулишу интелектуални развој своје деце.
После 21 контролног истраживања, на 91% упоредних резултата се показало да деца која су учествовала у тако организованим програмима постижу боље резултате у учењу од деце која нису била обухваћена оваквим програмима.
У пракси
Кад говоримо о важности кућног окружења у процесу учења онда заправо под тим појмом, које понекад називамо «кућно градиво», подразумевамо сталан разговор између родитеља и деце о школи и свакодневним догађајима у животу деце; мотивисање деце да читају, као и разговор о томе што деца читају у слободном времену; увид у ТВ програме које прате као и критички однос према
томе шта гледају; увид и критички однос према заједничким активностима са вршњацима; учење одлагању тренутног задовољства ради постизања дугорочних циљева; показивање да нам је стало до тога шта деце уче и како напредују у школи, као и до њиховог општег напретка; ту је и познавање оног што је свакодневно присутно, дечији смех, али и њихова каприциозност. Читање деци и разговор о свакодневним догађајима је припрема деце за одлазак у школу и процес учења који их очекује. Међусобна сарадња родитеља и наставно-образовног особља у многоме доприноси оваквом приступу. Наиме, стручним саветима о одређеним актвностима код куће, професионалци могу подстаћи процес учења и код куће и у школи. Они, такође, могу направити и шире програме сарадње између родитеља и наставника којима се могу систематизовати активности у школи и ван ње у циљу
стварања што подстицајније атмосфере учења.
Преузето: http://www.edinex.rs
Чуда се, ипак, дешавају! 